Ucena putem lažnog profila

Kada poruka može biti pravno relevantna

Za pravnu kvalifikaciju naročito su važni tačan sadržaj i kontekst komunikacije, priroda onoga čijim se otkrivanjem preti, postojanje zahteva za novac, stvar, pravo ili drugo imovinsko postupanje, namera pribavljanja protivpravne imovinske koristi, veza između pretnje i traženog činjenja ili nečinjenja, nastala posledica odnosno okolnosti eventualnog pokušaja, i način na koji je komunikacija sačuvana i naknadno pribavljena.

Uvredljiva, uznemiravajuća ili manipulativna poruka nije automatski ucena ili iznuda. Ista komunikacija, zavisno od činjenica, može biti pravno ocenjena drugačije ili ne mora sadržati obeležja krivičnog dela. Konačnu pravnu kvalifikaciju ne određuje naziv koji događaju daje pošiljalac, primalac ili internet platforma, već nadležni organ na osnovu zakona i utvrđenih činjenica.

• Tačan sadržaj i kontekst komunikacije.
• Priroda onoga čijim se otkrivanjem preti.
• Zahtev za novac, stvar, pravo ili drugo imovinsko postupanje.
• Namera pribavljanja protivpravne imovinske koristi.
• Veza između pretnje i traženog činjenja ili nečinjenja.
• Nastala posledica, odnosno okolnosti eventualnog pokušaja.
• Način na koji je komunikacija sačuvana i naknadno pribavljena.

Lažni profil nije isto što i identitet učinioca

Korisničko ime, fotografija i opis profila pokazuju kako se nalog predstavlja javnosti. Oni sami po sebi ne dokazuju ko je nalog otvorio, ko mu je pristupao niti ko je poslao konkretnu poruku.

Utvrđivanje identiteta može zahtevati povezivanje više podataka: vremena pristupa, tehničkih zapisa platforme i operatora, podataka o uređaju i nalogu, toka plaćanja, sadržine komunikacije i drugih okolnosti. Svaki od tih podataka ima ograničenu dokaznu vrednost kada se posmatra izdvojeno.

Snimak ekrana: važan trag, ali ne nužno i dovoljan dokaz

Zakonik o krivičnom postupku pod pojmom isprave obuhvata i računarski podatak podoban ili određen da služi kao dokaz, a elektronski zapis definiše kao zvučni, video ili grafički podatak dobijen u digitalnom obliku. Zbog toga snimak ekrana može imati dokazni značaj.

Ipak, snimak ekrana je prikaz određenog sadržaja u određenom trenutku. On može biti nepotpun, isečen, izmenjen ili izdvojen iz šire komunikacije. Njegova pouzdanost procenjuje se zajedno sa poreklom, celovitošću, vremenom nastanka, originalnim sadržajem na uređaju i drugim dokazima. Zakonik predviđa reprodukovanje elektronskog zapisa koji se koristi kao dokaz, dok se isprave, kada je to moguće, podnose u originalu.

Šta je važno sačuvati

Bez menjanja, dopisivanja ili brisanja raspoloživog sadržaja, značaj mogu imati celovita prepiska, podaci o nalogu, vreme, originalni uređaj i metapodaci. Ova lista nije unapred određena dokazna formula. Relevantnost i zakonitost svakog podatka ocenjuju se u konkretnom postupku.

• Celovita prepiska, a ne samo izdvojena poruka.
• Korisničko ime i tačan link do profila.
• Datum, vreme i vremenska zona vidljivi u aplikaciji ili uređaju.
• Snimci ekrana bez naknadnog isecanja, označavanja ili obrade.
• Snimak ekrana koji prikazuje tok otvaranja profila i razgovora.
• Obaveštenja aplikacije i poruke primljene elektronskom poštom.
• Broj telefona, adresa elektronske pošte, račun, elektronski novčanik ili druga instrukcija za plaćanje, ako je navedena.
• Originalni uređaj, originalne datoteke i njihove metapodatke, kada postoje.
• Podatak da li je sadržaj prijavljen platformi i koje je obaveštenje o tome dobijeno.

Šta IP zapis pokazuje — i šta ne pokazuje

IP adresa može pomoći da se određena internet veza poveže sa određenim vremenom i tehničkim zapisom. Ona nije isto što i identitet fizičkog lica.

Veza može koristiti dinamičku ili deljenu adresu, kućnu ili poslovnu mrežu, mobilni internet, javnu mrežu, VPN ili druge tehničke posrednike. Zbog toga podatak o IP adresi sam po sebi ne dokazuje ko je držao uređaj, upravljao nalogom ili poslao poruku.

Za pouzdanu analizu obično je potrebno povezati precizno vreme događaja sa podacima operatora, platforme, naloga, uređaja i drugim dokazima. Vremenska oznaka je zato često jednako važna kao i sama IP adresa.

Podaci se pribavljaju zakonito

Privatno lice ne može samostalno naložiti internet platformi ili operatoru da otkrije podatke drugog korisnika. Pristup podacima o komunikacijama ograničen je pravom na tajnost komunikacija i zaštitu podataka o ličnosti.

Prema važećim odredbama o elektronskim komunikacijama, pristup zadržanim podacima bez pristanka korisnika dopušten je na određeno vreme i na osnovu odluke suda, kada je to neophodno radi vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, na način predviđen zakonom. Zadržani podaci mogu obuhvatiti podatke potrebne za utvrđivanje izvora, odredišta, vremena i vrste komunikacije, terminalne opreme i lokacije mobilne terminalne opreme, ali ne obuhvataju sadržaj komunikacije.

Kada se relevantni podaci nalaze kod platforme ili pružaoca usluge u inostranstvu, njihovo pribavljanje može zavisiti od domaćih procesnih pravila, međunarodne saradnje, pravila same platforme i toga da li podaci još postoje. Dostupnost određenog podatka zato se ne može unapred garantovati.

Nadležnost za visokotehnološki kriminal nije automatska

Činjenica da je poruka poslata putem društvene mreže ne znači da je svaki takav događaj automatski u nadležnosti Posebnog odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala.

Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala određuje grupe krivičnih dela na koje se primenjuje. Kod krivičnih dela protiv imovine, među koja spadaju ucena i iznuda, poseban režim nadležnosti vezan je i za zakonom propisane uslove, uključujući to da se računari, računarski sistemi, mreže ili podaci pojavljuju kao objekat ili sredstvo izvršenja i da nastala materijalna šteta prelazi 1.000.000 dinara.

Traženi iznos, eventualno pribavljena korist i nastala materijalna šteta nisu pojmovi koji se bez pravne analize mogu poistovetiti. Kada su ispunjeni uslovi iz člana 3. posebnog zakona, za teritoriju Republike Srbije nadležno je Više javno tužilaštvo u Beogradu, u kojem je obrazovano Posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala.

Zaključak

Lažni profil ne dokazuje identitet, ali ni ne garantuje anonimnost. Snimak ekrana može biti početni dokazni trag; IP zapis može biti deo tehničke celine. Ni jedno ni drugo ne treba posmatrati odvojeno od sadržine komunikacije, vremena, porekla podataka i drugih zakonito pribavljenih dokaza.

Pravna kvalifikacija zavisi od sadržine pretnje, cilja, imovinskog zahteva, posledice i svih okolnosti konkretnog događaja. Digitalni tragovi postaju pravno značajni tek kada se utvrde njihova autentičnost, međusobna povezanost i zakonit način pribavljanja.