Skrinšot kao dokaz: kada može biti zakonit?

Snimak ekrana može sačuvati sadržaj poruke, ali sam po sebi ne odgovara na najvažnija pravna pitanja: odakle potiče, ko ga je sačinio, da li verno prikazuje komunikaciju, kako je pribavljen i da li je druga strana mogla da ospori njegovu autentičnost.

U presudi Kzz 1113/2024 od 4. septembra 2024. godine Vrhovni sud razmatrao je prigovor odbrane da je „skrinšot“ Viber komunikacije nezakonit dokaz jer je dostavljen bez naredbe suda za pretresanje mobilnog telefona.

Pravno pitanje

Da li snimak ekrana sa telefona oštećenog predstavlja rezultat pretresanja uređaja za automatsku obradu podataka, za koje je potrebna sudska naredba, ili ispravu čiji se sadržaj može izvesti kao dokaz uvidom?

Činjenični okvir odluke

Sporni snimak ekrana poticao je sa telefona oštećenog. Oštećeni ga je, radi zaštite svojih interesa i potkrepljivanja navoda iz krivične prijave, sam pokazao policiji i javnom tužilaštvu. Na glavnom pretresu sud je izvršio uvid u snimak, a oštećeni je iskazom potvrdio njegovu autentičnost.

Odbrana je tvrdila da je dokaz pribavljen protivno pravilima o pretresanju mobilnog telefona kao uređaja za automatsku obradu podataka.

Zašto je Vrhovni sud skrinšot posmatrao kao ispravu

Vrhovni sud je pošao od zakonskog pojma isprave. Prema članu 2. stav 1. tačka 26) Zakonika o krivičnom postupku, isprava može biti i računarski podatak koji je podoban ili određen da služi kao dokaz činjenice koja se utvrđuje u postupku. Član 138. stav 1. ZKP predviđa da se dokazivanje ispravom vrši čitanjem, gledanjem, slušanjem ili uvidom u njen sadržaj na drugi način.

U konkretnom predmetu nije pretresan telefon okrivljenog. Analiziran je sadržaj koji je oštećeni izdvojio sa sopstvenog uređaja i dobrovoljno predao nadležnim organima. Zato, prema oceni Vrhovnog suda, za samo izvođenje tog dokaza uvidom nije bilo potrebno ispuniti uslove koji važe za pretresanje uređaja iz člana 152. stav 3. ZKP.

Zakonitost i dokazna snaga nisu isto

Odluka pokazuje razliku između dva pitanja koja se često spajaju. Prvo je da li je dokaz pribavljen i izveden na zakonom dopušten način. Drugo je koliku dokaznu vrednost taj sadržaj ima u konkretnom predmetu.

Čak i kada snimak ekrana može biti izveden kao isprava, njegova verodostojnost i dalje može biti predmet rasprave. Značaj mogu imati identitet učesnika komunikacije, broj telefona ili nalog sa kojim je profil povezan, celovitost razgovora, vreme nastanka, eventualne izmene, odnos snimka prema izvornim podacima i drugi dokazi koji potvrđuju ili dovode u sumnju prikazani sadržaj.

U predmetu Kzz 1113/2024 autentičnost nije bila zasnovana samo na slici: oštećeni je pred sudom potvrdio sadržaj i poreklo snimka. Vrhovni sud je zato naglasio da je sporni skrinšot bio i sastavni deo njegovog iskaza.

Šta ova presuda ne znači

• Ne znači da je svaki snimak ekrana zakonit dokaz bez obzira na način pribavljanja.
• Ne znači da se tuđi telefon ili njegovi podaci mogu pregledati bez odgovarajućeg pravnog osnova.
• Ne znači da sama slika poruke uvek dokazuje identitet pošiljaoca, celovitost komunikacije ili istinitost njenog sadržaja.
• Ne ukida pravo stranke da osporava poreklo, autentičnost, potpunost i dokaznu vrednost digitalnog sadržaja.

Značaj odluke

Presuda precizno razdvaja dobrovoljno dostavljen digitalni sadržaj sa uređaja jednog učesnika komunikacije od procesne radnje pretresanja uređaja. Istovremeno, njen domašaj ostaje vezan za konkretan način pribavljanja i proveru autentičnosti u predmetu.

Zaključak

Skrinšot može predstavljati ispravu i biti izveden kao dokaz u krivičnom postupku. Međutim, njegova pravna sudbina ne zavisi samo od formata slike. Odlučujući su poreklo, način pribavljanja, autentičnost, povezanost sa drugim dokazima i mogućnost delotvornog osporavanja.