Pregled ili pretresanje lica?

Dve radnje — dva pravna režima

Šta obuhvata pregled lica?

Prema članu 97. Zakona o policiji, policijski službenik može zaustaviti i pregledati lice, predmet koji ono nosi i saobraćajno sredstvo kada lice treba dovesti, kada je potrebno pronaći predmet pogodan za napad ili samopovređivanje, kada se preduzimaju mere traganja ili druge mere i radnje u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku. Pre pregleda saopštava se razlog zaustavljanja.

Zakon pregled lica opisuje kao uvid u sadržaj odeće i obuće. Pravilnik o policijskim ovlašćenjima bliže uređuje da se pregled može obaviti vizuelno, dodirom, uvidom u sadržaj, tehničkim sredstvima ili službenim psom. Pregled lica vrši službenik istog pola, osim kada je hitno potrebno oduzeti oružje ili predmet pogodan za napad ili samopovređivanje.

U predistražnom postupku član 286. ZKP omogućava policiji potreban pregled prevoznih sredstava, putnika i prtljaga radi otkrivanja učinioca, tragova i predmeta koji mogu poslužiti kao dokaz. O utvrđenim činjenicama i pronađenim ili oduzetim predmetima sastavlja se zapisnik ili službena beleška, a javni tužilac se o preduzetim merama obaveštava odmah, najkasnije u roku od 24 časa.

Da li lice može biti zadržano do naredbe za pretresanje?

Može, ali samo pod zakonskim uslovima. Ako je verovatno da lice kod sebe, u vozilu ili u predmetu koji nosi ima predmete koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom ili prekršajnom postupku, član 97. Zakona o policiji dopušta zadržavanje do pribavljanja naredbe za pretresanje, najduže šest časova. Ta mera nije opšte ovlašćenje za proizvoljno zadržavanje.

Kada se preduzima pretresanje lica?

Pretresanje se može preduzeti ako je verovatno da će se pronaći okrivljeni, tragovi krivičnog dela ili predmeti važni za postupak. Po pravilu, sud donosi obrazloženu naredbu na zahtev javnog tužioca. Pre početka se naredba predaje licu kod koga se pretresanje vrši, ono se poziva da dobrovoljno preda traženo lice ili predmete i poučava o pravu da uzme advokata, odnosno branioca koji može prisustvovati pretresanju.

Ako se traži prisustvo advokata ili branioca, početak se odlaže do njegovog dolaska, najduže tri časa. ZKP uređuje prisustvo dva punoletna svedoka i sastavljanje zapisnika. Kada se pretresa lice, svedoci i lice koje vrši pretresanje moraju biti istog pola kao lice koje se pretresa. Zakon propisuje i situacije u kojima se pojedine od ovih garancija ne primenjuju zbog hitnosti, opasnosti ili drugih izričito navedenih okolnosti.

Pretresanje lica bez naredbe

Policija može bez naredbe suda i bez prisustva svedoka pretresti lice prilikom lišenja slobode ili izvršenja naredbe za dovođenje ako postoji sumnja da ono poseduje oružje ili oruđe za napad, ili da će odbaciti, sakriti ili uništiti predmet koji treba oduzeti kao dokaz. Kada javni tužilac ili policija preduzmu pretresanje bez naredbe, dužni su da o tome odmah podnesu izveštaj sudiji za prethodni postupak, koji ocenjuje da li su zakonski uslovi bili ispunjeni.

Zašto naziv radnje nije dovoljan?

Granica između pregleda i pretresanja ne može se povući samo prema naslovu zapisnika ili izrazu koji je upotrebio policijski službenik. Bitni su intenzitet zadiranja, predmet i način kontrole, konkretan pravni osnov i procesne garancije koje su primenjene. Zbog toga ista tvrdnja — „izvršen je pregled“ — ne vodi automatski istom zaključku u svakom predmetu.

Ova razlika može neposredno uticati na dokaz. ZKP zabranjuje da se sudska odluka zasnuje na dokazu koji je neposredno ili posredno, sam po sebi ili prema načinu pribavljanja, u suprotnosti sa Ustavom, zakonom, potvrđenim međunarodnim ugovorom ili pravilima postupka.

Šta pokazuje novija praksa Vrhovnog suda?

U predmetima Kzz 75/2025, Kzz 1002/2025 i Kzz 239/2026, odbrana je osporavala zakonitost pronađenih i oduzetih predmeta tvrdeći da je pod nazivom pregleda zapravo obavljeno pretresanje bez potrebnih uslova. Vrhovni sud je, polazeći od spisa i konkretno utvrđenog načina postupanja, u tim predmetima zaključio da su policijski službenici izvršili pregled u okviru zakonskih ovlašćenja i odbio takve navode kao neosnovane.

Te odluke ne stvaraju pravilo da je svako otvaranje odeće, torbe ili drugog predmeta automatski samo pregled. One pokazuju da se zakonitost ceni prema konkretnim činjenicama: gde je predmet pronađen, šta je policija uradila, šta je zabeleženo, koji je organ obavešten i da li je postojalo odgovarajuće zakonsko ovlašćenje.

Šta je praktično važno?

1. Razlog radnje: zabeležite šta vam je policijski službenik saopštio kao razlog zaustavljanja, pregleda ili pretresanja.
2. Stvarni tok: za pravnu ocenu je važno šta je tačno pregledano, na koji način, ko je prisustvovao i koliko je radnja trajala.
3. Dokumentacija: naredba, zapisnik, službena beleška i potvrda o privremeno oduzetim predmetima mogu biti ključni za proveru zakonitosti.
4. Pravni osnov: okolnosti lišenja slobode, dovođenja, bezbednosnog rizika ili predistražnog postupka mogu menjati pravni režim i dopušteni obim radnje.

Suština: pregled i pretresanje lica nisu sinonimi. Pregled ima svoje granice, a pretresanje svoje uslove i procesne garancije. Od stvarnog sadržaja radnje — ne samo od njenog naziva — može zavisiti da li je dokaz pribavljen zakonito.