Tajno snimljen razgovor

Snimanje i objavljivanje nisu isto

Pravna ocena samog snimanja odvojena je od ocene objavljivanja ili prikazivanja snimka. Član 145. Krivičnog zakonika uređuje neovlašćeno objavljivanje ili prikazivanje spisa, portreta, fotografije, filma ili fonograma ličnog karaktera kada se time osetno zadire u lični život drugog lica.

Zbog toga snimak koji je nastao u jednim okolnostima može dobiti drugačiji pravni značaj ako se prosledi trećim licima, objavi na internetu ili koristi izvan svrhe zbog koje je sačinjen.

Može li snimak biti dokaz?

Zakonik o krivičnom postupku zabranjuje zasnivanje sudske odluke na dokazima koji su neposredno ili posredno pribavljeni protivno Ustavu, Zakoniku ili drugom zakonu. Međutim, privatno sačinjen audio-snimak nije zbog samog izostanka prethodnog obaveštenja automatski nezakonit dokaz.

Sud u konkretnom predmetu ocenjuje poreklo snimka, način pribavljanja, autentičnost, celovitost, odnos prema drugim dokazima i mogućnost stranaka da osporavaju njegov sadržaj i dokaznu vrednost. Zakonitost dokaza i njegova uverljivost predstavljaju različita pitanja.

U odluci Kzz 885/2020 Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio tvrdnju da je audio-snimak razgovora, koji je oštećeni sačinio telefonom, bio nezakonit dokaz. U okolnostima tog predmeta snimak je posmatran kao deo iskaza oštećenog i sredstvo njegove provere. Odluka ne uspostavlja pravilo da je svaki tajno sačinjen snimak dopušten.

Zaključak

Snimanje, objavljivanje i dokazna upotreba snimka predstavljaju tri odvojena pravna pitanja. Činjenica da sagovornik nije znao za snimanje sama po sebi nije dovoljna za konačan zaključak o krivičnoj odgovornosti ili dokaznoj dopuštenosti.