Osiguranje je odbilo zahtev: šta znači „povreda nije objektivizovana“?

Šta znači „povreda nije objektivizovana“?

Tim izrazom osiguravač obično saopštava da, po njegovoj oceni, dostavljeni nalazi ne potvrđuju dovoljno postojanje povrede, obim tegoba ili njihovu vezu sa konkretnom nezgodom. To je ocena dokaza u odštetnom postupku, a ne posebna zakonska kategorija koja sama rešava spor.

Odsustvo vidljive promene na snimku ne znači nužno da lice nije osećalo bol ili da meka tkiva nisu povređena. S druge strane, sama izjava o bolu i strahu ne dokazuje bez dodatne provere ni uzročnu vezu ni pravo na određeni iznos. Važni su vreme javljanja lekaru, nalazi i tok lečenja, ranije zdravstveno stanje kada je relevantno, kao i ostale okolnosti događaja.

Šta zapravo govori delta V?

Delta V (ΔV) označava promenu brzine posmatranog vozila tokom sudara; nije isto što i brzina kojom se drugo vozilo kretalo neposredno pre udara. Procena zavisi od raspoloživih podataka i pretpostavki saobraćajno-tehničke analize.

Podatak o ΔV može biti relevantan za razumevanje mehanizma nezgode, ali brojka sama ne dijagnostikuje niti isključuje povredu. Propisi o naknadi štete ne postavljaju automatski prag od 7 km/h. Zbog toga ni niža procenjena vrednost ne garantuje odbijanje zahteva, kao što ni viša ne garantuje naknadu.

Šta se pravno i medicinski ceni?

Najpre se razmatra osnov odgovornosti za štetu i šta se u sudaru dogodilo. Potom se ispituje da li je određena povreda ili tegoba povezana s tim događajem. Medicinska dokumentacija, izjave i tehnički tragovi imaju različitu dokaznu ulogu; kada je potrebno, odlučujuće nedoumice razjašnjavaju veštaci odgovarajućih struka.

Za pravičnu novčanu naknadu nematerijalne štete član 200. Zakona o obligacionim odnosima, između ostalog, traži ocenu okolnosti slučaja, naročito jačine i trajanja fizičkih bolova i straha. Nije tačno da svaki kontakt vozila automatski stvara naknadivu štetu. Nije tačno ni da se odsustvom jednog radiološkog nalaza svaki zahtev automatski isključuje.

Šta ako osiguravač odbije zahtev?

• Proveriti pisano obrazloženje: da li se osporavaju odgovornost, nastanak povrede, uzročna veza ili visina naknade — i na osnovu kojih konkretnih dokaza.
• Uporediti celokupnu dokumentaciju: zapisnik ili druge podatke o nezgodi, medicinske nalaze, tok lečenja i eventualne stručne procene. Posebno je važno razdvojiti mehaničku procenu sudara od medicinske ocene posledica.
• Razmotriti odgovarajući pravni put: dopunu zahteva ili prigovor osiguravaču, a zatim, pod uslovima propisane procedure, prigovor Narodnoj banci Srbije ili sudsku zaštitu. Prigovor nadzornom organu nije zamena za sudsko utvrđivanje svih spornih činjenica.

Po Zakonu o obaveznom osiguranju u saobraćaju, ako je zahtev nepotpun, osiguravač u roku od osam dana pismeno traži dopunu. O zahtevu po pravilu odlučuje u roku od 14 dana; kada osnov i visinu štete na licima nije moguće utvrditi u tom roku, zakon predviđa rok do 90 dana za obrazloženu ponudu i dodatni rok za isplatu. Ako oceni da osnov ne postoji, o tome pismeno obaveštava podnosioca uz razloge. Zakonski rokovi i uslovi za tužbu proveravaju se prema konkretnom toku predmeta.

Primer iz objavljene sudske prakse

U odluci Vrhovnog kasacionog suda Rev 1824/2021 od 3. marta 2022, povodom saobraćajne nezgode razmatrani su nalazi saobraćajnog veštaka i veštaka medicinskih struka, uz odgovornost za nastanak štete, fizičke bolove i strah. Sud je odluku zasnovao na utvrđenim činjenicama tog predmeta i relevantnim pravilima o odgovornosti i pravičnoj naknadi. Ta presuda ne utvrđuje pravilo o pragu od 7 km/h i ne sme se predstavljati kao automatski odgovor za drugačiji sudar.

Zaključak

Odluka osiguravača nije poslednja reč o tome da li je povreda postojala i da li je u vezi s nezgodom. Presudno nije jedno brojčano merilo, nego obrazložena ocena svih relevantnih dokaza. Isto važi i za zahtev oštećenog: stvarne tegobe treba ozbiljno ispitati, ali se naknada ne pretpostavlja bez utvrđenog osnova i posledica.