Saobraćajna nezgoda: prekršaj ili krivično delo?

Kada se koristi Evropski izveštaj?

Evropski izveštaj popunjava se kod nezgode sa samo manjom materijalnom štetom, kada ovlašćeno lice ne vrši uviđaj. Ako učesnik nezgode ili lice koje je pretrpelo materijalnu štetu odmah zatraži uviđaj, policijski službenik dužan je da izađe i kod manje štete. Ako ima povređenih, važe pravila o pružanju pomoći, obaveštavanju policije i uviđaju.

Popunjen izveštaj beleži okolnosti za dalje postupanje, naročito kod osiguranja. On sam po sebi ne rešava pitanje prekršajne ili krivične odgovornosti.

Kada je prekršaj, a kada može biti krivično delo?

Povreda konkretnog saobraćajnog pravila može predstavljati prekršaj i kada nema povređenih. Sama činjenica da je nastao sudar, međutim, ne utvrđuje ko je odgovoran ni koji je propis povređen.

Za krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. Krivičnog zakonika potrebno je da učesnik, nepridržavajući se saobraćajnih propisa, na zakonom opisan način ugrozi javni saobraćaj i da usled toga kod drugog nastupi laka telesna povreda ili imovinska šteta koja prelazi 200.000 dinara. Teža posledica, poput teške telesne povrede ili smrti, može voditi oceni dela prema članu 297. Krivičnog zakonika. Pravna kvalifikacija uvek zavisi od svih utvrđenih okolnosti.

Zato potvrda o lekarskom pregledu, bez provere nastanka povrede i uzročne veze sa konkretnim postupanjem vozača, nije dovoljna da se neko proglasi učiniocem krivičnog dela. Vrsta i težina povrede utvrđuju se iz medicinske dokumentacije i, kada je potrebno, veštačenjem.

Šta ako se lice lekaru javi tek kasnije?

Član 169. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima obavezuje zdravstvenu ustanovu koja je obaveštena o nezgodi ili primi na lečenje povređeno lice da odmah obavesti nadležni organ unutrašnjih poslova. To obaveštenje nije automatska krivična prijava protiv određenog vozača.

Policija potom proverava činjenice i prikuplja raspoložive podatke. Ako postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, postupa po Zakoniku o krivičnom postupku i obaveštava nadležnog javnog tužioca. Tužilac ocenjuje prijavu i odlučuje o daljem postupanju u okviru svojih ovlašćenja. Lekarski nalaz je važan dokaz, ali se ceni zajedno sa ostalim dokazima.

Kasnije utvrđena povreda može promeniti početnu pravnu ocenu događaja koji se već dogodio. Krivično delo ne nastaje ulaskom u ordinaciju, niti se svaki već započet prekršajni predmet automatski „pretvara” u krivični postupak. Potrebna je zasebna ocena činjenica i procesnog stanja oba predmeta.

Šta kaže sudska praksa?

U predmetu Kzz 1010/2024 Vrhovni sud razmatrao je upravo zakonska obeležja dela iz člana 289. KZ: kršenje saobraćajnog propisa, konkretno ugrožavanje, nastupanje lake telesne povrede i odgovarajući oblik krivice. Primer pokazuje zbog čega sam sudar ili sam odlazak lekaru nisu dovoljan pravni zaključak.

Ako je o istom događaju pre toga pravnosnažno odlučeno u prekršajnom postupku, mora se proveriti zabrana ponovnog suđenja za isto delo. U predmetu Kzz 1009/2015 Vrhovni sud je odbio optužbu u krivičnom postupku jer su ranije pravnosnažno presuđene činjenice bile u bitnom iste. U predmetu Kzz 1833/2024 nije utvrdio istu procesnu prepreku: ocenio je svrhu i povezanost dva postupka, uključujući njihovu sadržinsku i vremensku vezu. Ishod zavisi od konkretnog činjeničnog opisa i toka postupaka.

Zaključak

Evropski izveštaj služi dokumentovanju nezgode sa samo manjom materijalnom štetom kada nema uviđaja. Prekršaj zahteva utvrđenu povredu odgovarajućeg propisa. Za krivičnu odgovornost moraju biti ispunjena sva obeležja konkretnog krivičnog dela. Naknadni lekarski pregled može otvoriti pitanje drugačije pravne ocene, ali je sam ne određuje.