Kleveta je brisana. Šta je ostalo?

Šta tačno znači da je kleveta brisana?

Raniji član 171 Krivičnog zakonika nosio je naziv „Kleveta“. Članom 14 Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika iz 2012. godine taj član je brisan. Zato danas ne postoji posebno krivično delo pod nazivom „kleveta“. Sama reč u svakodnevnom govoru može opstati, ali krivična odgovornost ne može se zasnivati na brisanom članu.

Iz toga ne sledi da je svaka objava o drugome dopuštena. Posebno se ispituje da li je konkretan izraz uvreda, da li zadire u lični ili porodični život na način koji zakon sankcioniše, ili otvara pitanje građanske odgovornosti. Neistinitost tvrdnje sama po sebi ne „vraća“ brisano krivično delo.

Dva dela — različite granice

Kada kritika prelazi u uvredu?

Član 170 KZ i dalje propisuje krivično delo uvrede. Nije dovoljno da se neko zbog izjave oseti neprijatno. Sud ceni smisao izraza, društvena merila i okolnosti u kojima je upotrebljen. Istovremeno, sloboda govora obuhvata i oštru, ozbiljnu kritiku; pravna ocena ne zasniva se samo na jednoj reči izdvojenoj iz konteksta.

Stav 4 tog člana predviđa nekažnjavanje kada je izlaganje dato u okviru ozbiljne kritike u naučnom, književnom ili umetničkom delu, pri vršenju službene dužnosti, novinarskog poziva, političke delatnosti, odbrane prava ili zaštite opravdanih interesa, ako se iz načina izražavanja ili drugih okolnosti vidi da nije postojala namera omalovažavanja. Nije dovoljno samo nazvati izjavu „kritikom“ ili „odbranom prava“; cene se i razlog i način izlaganja.

U odluci Kzz 158/2026 Vrhovni sud je razmatrao izjavu datu na sudskom ročištu i zaključio da je ona, u okolnostima tog predmeta, prekoračila granice društveno prihvatljive odbrane prava. Odluka pokazuje zašto kontekst i izostanak namere omalovažavanja treba ceniti zajedno; ona ne znači da je svaka oštra izjava u sudnici kažnjiva.

Zašto „ali to je istina“ nije uvek odgovor?

Prema članu 172 KZ, iznošenje ili pronošenje nečega iz ličnog ili porodičnog života drugoga što može škoditi njegovoj časti ili ugledu može predstavljati posebno krivično delo. Istinitost nije opšte opravdanje za objavljivanje tuđih privatnih okolnosti. Zakon, u stavu 5, isključuje dokazivanje njihove istinitosti ili neistinitosti, osim u slučajevima iz stava 4.

Taj izuzetak je usko određen: kada je iznošenje učinjeno pri vršenju službene dužnosti, novinarskog poziva, odbrani prava ili zaštiti opravdanih interesa, učinilac se neće kazniti ako dokaže istinitost tvrdnje ili osnovan razlog da je smatra istinitom. Uslovi se proveravaju prema konkretnom iskazu i razlogu objave. Ova odredba ne propisuje opšte pravilo da se sve privatne činjenice mogu javno objavljivati kada su tačne.

Da li se ova pravila primenjuju i na društvenim mrežama?

Da. Objava na mreži ne dobija izuzeće samo zato što je digitalna. Za ocenu su važni sam tekst, kome je bio dostupan, okolnosti objavljivanja i obeležja određenog dela. Ni svaki neprijatan komentar ni svako iznošenje činjenice ne predstavljaju automatski krivično delo.

U predmetu Kzz 1135/2024 Vrhovni sud je razmatrao uvredljive navode javno objavljene na Facebook profilu i, prema utvrđenom činjeničnom opisu, odbio prigovor da je reč o zaštićenoj odbrani prava. U predmetu Kzz 84/2026 razmatrano je iznošenje ličnih okolnosti u Telegram grupi sa većim brojem članova; sud je cenio upravo konkretan sadržaj, domet objave i moguću težinu posledica. Obe odluke su primeri ocene pojedinačnih slučajeva, ne pravilo da svaka objava na tim platformama ispunjava uslove krivičnog dela.

Privatna tužba: ko podnosi i kada?

Za dela iz čl. 170 i 172 KZ gonjenje se, prema članu 177 KZ, preduzima po privatnoj tužbi. Član 65 stav 2 Zakonika o krivičnom postupku propisuje rok od tri meseca od dana kada je oštećeni saznao za krivično delo i osumnjičenog. Privatna tužba podnosi se nadležnom sudu. Samo saznanje za objavu, bez utvrđenog saznanja o mogućem učiniocu, ne može se svesti na jedan unapred zadat datum u svim predmetima.

Ako je oštećeni u tom roku podneo krivičnu prijavu ili predlog za gonjenje, a kasnije se utvrdi da je reč o delu za koje se goni po privatnoj tužbi, član 65 stav 3 ZKP uređuje kada se takvo podnošenje smatra blagovremenom privatnom tužbom. Rok i procesni položaj ipak treba proveriti prema spisima konkretnog slučaja.

Postoji li i građanskopravna zaštita?

Brisanje klevete iz Krivičnog zakonika ne ukida mogućnost građanske zaštite. Zakon o obligacionim odnosima, između ostalog, uređuje materijalnu štetu zbog povrede časti i neistinitih navoda (član 198), mogućnost objavljivanja presude ili ispravke i povlačenja izjave kod povrede prava ličnosti (član 199), kao i pravičnu novčanu naknadu za duševne bolove zbog povrede ugleda, časti ili prava ličnosti pod zakonskim uslovima (član 200). Osnov, dokazivanje, šteta i vrsta zaštite procenjuju se odvojeno od pitanja krivične odgovornosti.

Šta je važno sačuvati kod sporne objave?

1. Izvorni sadržaj i kontekst: ceo tekst ili snimak, datum, naziv profila, vidljivost i okolne poruke, a ne samo izdvojen citat.
2. Podatke o objavljivanju: adresu objave, sačuvanu kopiju ili odgovarajuću dokumentaciju, kao i podatke koji mogu pomoći utvrđivanju autora.
3. Posledice i rok: činjenice o eventualnoj šteti i trenutku saznanja za objavu i osumnjičenog, posebno zbog roka za privatnu tužbu.

Suština: kleveta kao posebno krivično delo više ne postoji. Uvreda i iznošenje ličnih i porodičnih prilika imaju različita obeležja i zakonske izuzetke. Istinita tvrdnja, oštra kritika i digitalna objava ne daju isti odgovor za svaku situaciju; bitni su sadržaj, svrha, okolnosti i dokazi.