Punomoćje ne prenosi vlasništvo na vozilu

Šta punomoćje jeste

Član 89. ZOO: punomoćje je ovlašćenje za zastupanje koje vlastodavac pravnim poslom daje punomoćniku. Postojanje i obim punomoćja nezavisni su od pravnog odnosa na čijoj je podlozi dato, ali punomoćnik i dalje postupa u ime vlastodavca, ne u svoje ime kao novi titular prava.

Opšte punomoćje ovlašćuje samo za poslove redovnog poslovanja. Posao koji ne spada u redovno poslovanje — pa i otuđenje vozila — zahteva posebno ovlašćenje. Forma propisana za ugovor važi i za punomoćje za zaključenje tog ugovora.

Zašto svojina ne prelazi

Prenos vlasništva na pokretnoj stvari ostvaruje se ugovorom o prenosu svojine i predajom, u skladu sa pravilima stvarnog prava, a ne samom ispravom o zastupanju. Punomoćnik može biti ovlašćen da vozilo proda, registruje ili preda trećem. Time on ne postaje vlasnik.

Upis u evidenciju vozila i registracija imaju javnopravni i evidencioni značaj. Oni ne zamenjuju ugovor o prenosu svojine. Ko je u saobraćajnoj dozvoli upisan kao vlasnik, i ko je stvarni titular, mogu se razilaziti ako je prenos izostao ili je nedovršen.

Opoziv i rizik trećeg lica

Vlastodavac može po svojoj volji suziti ili opozvati punomoćje, čak i ako se ugovorom odrekao tog prava. Opoziv prema trećem nema dejstvo ako treće lice nije znalo niti moralo znati da je punomoćje opozvano. To štiti trećeg u određenim slučajevima, ali ne pretvara punomoćnika u vlasnika.

Punomoćje prestaje i smrću, odnosno prestankom pravnog lica, uz izuzetke koje zakon predviđa. Ko drži samo punomoćje, drži ovlašćenje koje može prestati, a ne pravo svojine.

• Punomoćje: ovlašćenje da se postupa u ime vlasnika.
• Ugovor o prenosu: pravni osnov za prelazak svojine.
• Registracija: evidencija; nije sama po sebi prenos vlasništva.

Zaključak

Pre kupovine ili predaje vozila merodavno je šta je ugovoreno o prenosu svojine, ko je titular i da li punomoćje, ako postoji, zaista pokriva nameravanu radnju. Punomoćje objašnjava ko sme da zastupa. Ne objašnjava ko je vlasnik.